Ulazak dece i mladih u bande predstavlja ozbiljan društveni izazov sa složenim faktorima koji utiču na ovaj proces. Ovaj fenomen često je rezultat socijalne ugroženosti, nedostatka alternativa, želje za pripadanjem i identitetom, pritiska vršnjaka, prisustva nasilja i zastrašivanja, nedostatka roditeljske podrške, socijalnog statusa i prestiža, kao i nedostatka perspektive za budućnost.
Jedan od ključnih faktora koji dovodi do pridruživanja bandama jest društvena ugroženost mladih. Oni koji dolaze iz siromašnih zajednica, bez pristupa kvalitetnom obrazovanju i drugim resursima, često se osećaju bezizlazno. Bande postaju privlačna alternativa, pružajući osećaj pripadnosti i podrške koji im nedostaje u drugim sferama života.
Nedostatak alternativa često doprinosi ovom problemu. Kada mladi nemaju pristup pozitivnim aktivnostima poput sporta, kulture ili obrazovanja, pridruživanje bandama može postati privlačna opcija. Nedostatak podrške u razvoju pozitivnih interesa čini ih podložnim negativnim uticajima bandi koje nude alternativu koja se čini jedinim putem.
Želja za pripadanjem i identitetom takođe igra ključnu ulogu. Mladi često traže zajedništvo i osećaj pripadnosti, a bande nude ovo zajedništvo. Ovaj osećaj moći i pripadnosti posebno je privlačan za one koji se osećaju marginalizovano ili nedovoljno podržano u drugim aspektima svog života.
Pritisak vršnjaka često je prisutan u zajednicama gde su bande aktivne. Mladi se suočavaju s pritiskom da se pridruže kako bi bili deo grupe ili radi zaštite od potencijalnih konflikata. Socijalno pritiskanje može biti vrlo snažan faktor koji vodi pridruživanju bandi, jer mladi žele izbeći izolaciju ili nasilje od strane drugih grupa.
Nasilje i zastrašivanje u okolini gde bande deluju takođe mogu naterati mlade da traže zaštitu unutar tih grupa. Pridruživanje bandama može se doživeti kao sredstvo samozaštite, naročito ukoliko su mladi već iskusili nasilje ili pretnje u svojim životima.
Nedostatak roditeljske podrške dodatno doprinosi problemu. Porodice koje ne pružaju emocionalnu sigurnost ili adekvatno vaspitanje ostavljaju mlade izloženim uticajima vanjskog okruženja. Bande postaju „porodica“ koja im pruža osećaj pripadnosti i podrške koji im nedostaje u kući.
Socijalni status i prestiž često su motivatori pridruživanja bandama. Mladi koji žive u okruženjima gde su bande prisutne mogu videti pridruživanje kao sredstvo sticanja moći i poštovanja u zajednici. Osećaj moći u društvu postaje privlačan, posebno ako mladi osećaju nedostatak kontrole ili moći u drugim delovima svog života.
Nedostatak perspektive za budućnost često je povezan sa pridruživanjem bandama. Mladi koji ne vide jasnu perspektivu ili osećaju nemoć prema postizanju svojih ciljeva mogu potražiti „brze“ ili „lakše“ puteve. Pridruživanje bandama može se činiti kao atraktivna opcija za postizanje statusa ili materijalnih dobara bez dugotrajnih napora.
Da bi se suprotstavili ovim izazovima, ključno je razvijati programe i resurse koji pružaju alternativne puteve mladima. Kvalitetno obrazovanje, sportske i kulturne aktivnosti, podrška porodičnim vezama i prevencija nasilja igraju ključnu ulogu. Edukacija zajednice i podrška roditeljima od suštinskog su značaja kako bi se stvorila okolina koja podržava pozitivan razvoj mladih i sprečava njihovo pridruživanje bandama.
Photo: freepik.com
Centar za socijalne inovacije i integracije 